Свети свештеномученик Лукијан Антиох и преподобни Јевтимије Нови

Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог свештеномученика Лукијана Антиоха и преподобног Јевтимија Новог.

Рођен од благородних родитеља у Самосату у Сирији, Свети Лукијан је у младости приобрео врло широко образовање свјетско и духовно. Муж знаменит како по учености тако и по подвижничкој строгости живота. Раздав имање своје сиромашним он се издржавао састављањем поучних дијела, и од тога се као од неког рукодјеља хранио.

Врло је велику услугу учинио цркви тиме што је према јеврејском тексту исправио многа мјеста у Светом Писму, која јеретици сходно своме наопаком учењу бјеху искварили. Због учености и духовности би рукоположен за презвитера у Антиохији. У вријеме Максимијановог гоњења, када намучени бјеху св. Антим Никомидијски и св. Петар Александријски, би и св. Лукијан у списку оних, које цар жељаше погубити. Лукијан избјеже из града и сакри се, али га проказа неки завидљиви јеретички свештеник Панкратије. У то вријеме гоњење бјеше ужасно. Ни мала дјеца не бјеху поштеђена. Два дјечака, који не хтјеше јести од идолских жртви, бјеху бачени у врело купатило, гдје у мукама предадоше душе своје свете Богу. Нека ученица Лукијанова, по имену Пелагија, да би сачувала дјевствену чистоту своју од развратних насилника, баци се с крова куће на земљу и разби се. Лукијан би доведен у Никомидију пред цара. Уз пут савјетима својим успје да обрати у вјеру Христову 40 војника. И сви мученички скончаше. Послије испитивања и бијења св. Лукијан би бачен у тамницу, гдје би мучен глађу. „Он је презрео глад, пише Златоусти Јован о св. Лукијану, презримо и ми раскош и уништимо власт цријева да би, када дође вријеме које од нас захтијева таквог мужества, будући унапријед приготовљени помоћу мањих подвига, јавили се славним у вријеме борбе.“ На Богојављење причести се у тамници, и сутрадан предаде дух свој Богу. Пострада 7. јануара 311. године.

Тропар (глас 6):

     Од младости своје испуни се божанском љубављу и сиромашнима раздаде све своје имање. Будући просвећен небеским разумом, очистио си Свето Писмо од јеретичких заблуда. Због своје превелике љубави ка Христу, постављен си за свештеника Цркве Његове. Али зловерни цар мрзећи твоју хришћанску ревност, покуша да те мучењем и глађу одврати од Христа. А ти радосно прими мучење, и као непобедиви војник, душу своју Војводи, Господу Христу, као дар предаде, свештеномучениче Лукијане.

    Преподобни Јевтимије Нови

Извор: Пријатељ Божији

Рођен у Анкири 824. год. Од праведних родитеља. Епифанија и Ане. Служио војску, женио се и имао једну ћерку, Анастасију. Подвизавао се оштро и дуго у Олимпијским манастирима, а потом у Светој Гори. Неко вријеме живио као столпник близу Солуна. Ту близу Солуна основао један мушки и један женски манастир. Упокојио се на острву Свештеном близу Св. Горе крајем IX века. Мошти му свете и чудотворне почивају у Солуну.

Свети Николај Велимировић, Пролог, 28 / 15. октобар.