Свети апостол Филип, ђакон; Свети Теофан Начертани
Српска православна црква и њени вјерници данас молитвено прослављају Светог апостола Филипа, ђакона, те Светог Теофана Начертаног.
Свети апостол Филип би родом из Кесарије Палестинске. Жењен био и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири завјетоване дјевице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама.
Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповједаше Јеванђеље и свједочаше га чудесима многим изгоњењем демона, исцјелењем болесних и др. Видјећи чудеса св. апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти св. Филип и евнуха царице Кандакије. Потом ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, гдје учаше и проповиједаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
Тропар (глас 3):
Апостоле Свети Филипе, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Свети Теофан Начертани
Извор: Википедија
Исповједник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (27. дец.) замонашио се у манастиру Св. Саве Освештаног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх Јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмијеху свијета нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве ријечи. По свршетку иконоборства св. Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. год. Страдао за иконе 25 година. Написао 145 канона. Одселио се у вјечну радост Господа свога.
Тропар (глас 8):
Наставниче Православља, учитељу побожности и чистоте, свећњаче васељене, богонадахнути украсу архијереја, Теофану премудри, учењем твојим све си просветио, свирало духовна, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Свети Николај Велимировић, Пролог, 24. / 11. октобар.
