Димитрије Давидовић – писац Сретењског устава

Српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српске штампе и писац најлибералнијег српског устава у 19. вијеку, рођен је на данашњи дан 1789. године.

Давидовић је напустио студије медицине започете у Пешти и Бечу и покренуо у Бечу „Новине сербске“, које су излазиле девет година.

Притиснут дуговима, прешао је у Србију, гдје је до 1829. године био секретар кнеза Милоша Обреновића и накратко министар унутрашњих послова и просвјете.

Према узорима – француском и белгијском уставу, израдио је Сретењски устав, усвојен 3. фебруара 1835. године.

Тај устав је кнез Милош у марту исте године суспендовао, искористивши негодовање Аустрије, Турске и Русије, којима није одговарао тако либералан устав.

Послије тога, Давидовић је пао у немилост код кнеза.

Димитрије Давидовић је, како својим, тако и другим текстовима штампаним у „Новинама сербским“ и „Забавнику“, подржао Вука Караџића, реформатора српског језика.

Ставио је своје новине Вуку на располагање да се беспоштедно обрачуна са противницима реформе.

Давидовић је омогућио Вуку да искаже свој борбени дух и смисао за полемику, да уреди неколико бројева новина, да у њима штампа своје полемике, као и многе текстове својих пријатеља.

При крају живота, Димитрије Давидовић повукао се у Смедерево, град својих предака, гдје је боловао. Ту је и сахрањен 1838. године.

На бијелој студеничкој мермерној надгробној плочи дао је да се уклеше натпис: „Димитрије Давидовић, сав Србин“.

Извор: СРНА