САША КНЕЖЕВИЋ: СВИ СМО МИ СНСД!
Редовни професор Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић за портал „Буђење” писао је о актуелним изборима у Републици Српској.
Текст у наставку.
Можда би било тачније да сам овај осврт насловио са „Сви смо ми Обрен!”, али ми је то звучало исувише поетично у свијету у коме поетика више никоме није потребна. „Сурови реализам!”, један мој одвајкадашњи другар тим ускликом коментарише све моје текстове, илити испаде, који не аспирирају да их неко замијени за умјетност. Дакле, у свијету без поетике, једина поетика јесте „сурови реализам”, илити „шаком у главу”, како пјева извјесни Антоније. А не можеш Обрена шаком у главу, него себе.
Бијаху избори и јесте бројање. Или пребројавање, разбројавање, како већ коме одговара. И опет нас је више неголи нас јесте. И опет смо испали гори, неголи што се ико могао надати. Опет су нас походили мртви, поново гласавши за власт из захвалности што су их склонили са овог свијета. Под пољупцем мртвих успомена гласали су пензионери, демобилисани борци, чланови породица погинулих бораца, инвалиди рата и други ствараоци Републике Српске поново су свој глас дали кандидатима СНСД. За 100 марака, евра, за сто јада. Млади се нису дали купити за исту цифру, њима је то мало, њима треба много више, њихове очи су гладне, они су жељели промјене.
Они ће промјену и добити, ако не у својој отаџбини, они ће промијенити отаџбину, они су млади, они су живот. Живот који цури из Републике Српске. Наше школе су празне, наши факултети су пусти попут напуштених манастира. Они су вјеровали у промјене, надали су им се као боји пролазности ствари. Они ће своје право избора искористити на најбољи начин. А нама се неће дјеца рађати, јер дјецу не могу рађати пензионерке и прецвале ђевојке.
Шта год да изброје у Зетри, Милорад Додик ће постати предсједник Републике Српске, јер је, и без мртвих, у Републици Српској много више кукавица него ластавица. Иначе, на његовом мјесту ја бих сам тражио поновно гласање, јер ће на поновном гласању његова побједа бити још убједљивија. Његови гласачи неће никуд. Они нису отишли на студије, на арбајт, не праве сокове у Ајдовшчини, нити савијају лимове у Сент Галену. То раде они што су незадовољни, они који више никада неће доћи ни да гласају, а и што би, за кога? Њиховим је очевима потаман, а њихова дјеца ионако неће знати српски.
Други пар опанака је изборна крађа, несумњива и необорива. Стеван Гутић и сви Стевани морају у затвор. Он је украо 137 гласова, 137 x 200 = 27 400 КМ, за ту се цифру мора одлежати бар који мјесец. Млади су гласали како су гласали, управо стога што Стеван не само да неће отићи у затвор, него ће бити награђен за крађу. Гласали су јер не желе да им будућност зависи од умора Стевана Гутића и др. Они не желе да живе у Државичици у којој је крађа врлина, поготово она у којој ниси ухваћен. А није нама то од јуче. Највише се ламентира на крађу у Добоју исто као да Обрен&co ту крађу нису усавршавали док су били у СДС и док јесу били СДС. Па није се Обрен покварио под старе дане, ни сви други који су свих ових година прескакали торину и упадали у СНСД постајући Додикове прве мажореткиње.
Дакле, сви смо ми СНСД. Сви бисмо ми били као они – да нас мрзе, а да нам се диве. У складу с тим, крали бисмо и лагали, као што су и ови што данас оптужују њих за лаж и крађу, крали и лагали кад су били горе. Не постоји више ни идеје ни идеологије, само СНСД, у што укључујем и ове странке са функцијом супозиторија. И није то зато што ја тако кажем или амбасадор САД или Русије, него стога што тако желе бирачи који су својих 200 КМ одавно потрошили на резервоар дизела, или на врећу прескупог шећера и метар брашна за зиму, или на патике, или на метар дрва, или на двије јефтине карте за Оберхаузен да иду код дјеце на зиму јер од пензије неће моћи плаћати гријање.
Саша Кнежевић
Ставови исказани у овом тексту су ставови аутора и не морају представљати ставове редакције портала.
