30 заборављених српских ријечи – Знате ли шта означавају?

Ако кажете да вечерас идете “до чаршије” неко ће вас вЈероватно и разумјети, али куда сте се упутили ако идете “на чаир”? И ко вас то прати када са вама иде и “дост”? Још кажите да ћете успут свратити до “џамбасина” и никоме највероватније неће бити ништа јасно!

Не говорите ви неки страни језик него користите ријечи које су одавно изашле из употребе иако нису ништа мање корисне или “лијепе”.

Језик се стално прилагођава и мијења, па тако неке ријечи улазе у употребу док друге, неминовно, излазе и падају и заборав. Бришемо прашину са неких од тих израза, од којих су многе турцизми, и представљамо вам 30 фантастичних ријечи које су користили стари Срби, а чије значење данас ријетко ко зна!

АЖАМИЈА – Неискусан невјешт, млад човек (у народној поезији – неискусно, неразумно, наивно, лудо дијете).

БРКЉАЧИТИ – нејасно говорити, мумљати, брондати.

ВАЈКАТИ – жалити се, кајати се.

“Не вајкај се на живот, већ се ватај каквог честитог посла!” – народна пословица.

ГЕКНУТИ – умријети, али и пропасти (финансијски).

ДОСТ – пријатељ, а одатле је ДОСТЛУК – пријатељство.

ЂИДИЈА – објешењак, силеџија, насилник (тур.), код Срба може да буде и јунак, делија, занесењак који изазива дивљење.

ЕГЕДА – виолина.

“Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака… пошаље [их] у цркву те се вјенчају” – Вук Караџић.

ЖДРЕПЧОВИТ – коњ које је спреман за парење, али у пренесеном смислу и мушкарац који мисли само на “шврљање и швалерисање”.

ЗУЛУМ – насиље, неправда.

“Ту кнезови нису ради кавзи, Нит су ради Турци изјелице, Ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпјети Турскога зулума” – народна пјесма “Почетак буне против дахија”.

ИЗВАНЉУДНИК – нечовјек, човјек без људскости.

ЈАРА – велика врућина ако се односи на временске услове, али може да значи и повишену температуру тијела, грозницу.

КУВЕТ – моћ, сила, снага.

ЛИПЦАЛ – угинуо, обично се односи на животињу. Одатле је настала реч “ЛИПСАО” са истим значењем.

ЉЕСАК – сјај, одбљесак.

“Од љеска зимског сунца … изгледало је то пиво прозирно” – Петар Пеција Петровић.

МАКАЊА – мало, сићушно дете, ситно “попут макова зрна”.

НЕКЊА – прекјуче.

ЊЕГОВСКИ – карактеристичан за њега, њему својствен.

“Проку је обезнанила његовска, љута крв” – Вељко Петровић.

ОКНУТИ – викнути, дозвати некога.

ПОЛЗА – Корист, добитак, успјех.

РЕЗИЛАК – срамота, стид, а одатле “РЕЗИЛИТИ” – брукати се, срамотити се.

СЕХИРИТИ – уживати, гледати нешто са уживањем.

ТЕФЕРИЧ – излет, весеље.

ЋУТУК – глупак, будала.

УСРЖИТИ – учинити да нешто скроз захвати, да продре у срж нечега.

ФУКАРА – сиротиња, бескућници.

ХРШУМ – повика, викање на некога, љутња (још и “РШУМ“).

ЦУБОК – изнутрица.

ЧАИР – поље, ливада.

ЏАМБАСИН – трговац, продавац (још и “ЏАМБАС“).

ШЕРЕТЛУК – будалаштина, шала.

Извор: Stil.kurir.rs