Како препознати злато у природи и камену

Гвоздени пирит или како га још зову “лажно злато” може се често погрешно замијенити са правим златом.

Злато пронађено као заобљен или раван листић у сувим и влажним коритима ријека или потока, често се не може увијек препознати као право злато, због тога што су пирит и злато на први поглед врло слични.

Ипак, право злато остаје сјајно чак и када није на директној сунчевој свјетлости, и, иако мекано, не распада се када га додирнете, као што би се догодило са пиритом.

Сирово злато у камену, појављује се као нит жуто-златне боје која пролази кроз кварц.

Један од начина да се пронађе сирово злато јесте испирање у потоцима и рекама које су пуне еродираног злата из рудника или природних наслага у стијенама изнад извора воде.

Рудно злато, отприлике 75-95% чистоће, долази у различитим облицима и величинама, од малих листића до великих каменчића. При испирању, сирово злато је теже и пада на дно, па се проналази на решеткама испитка.

Извор фотографије: Hayat

Права боја злата

Можете да изведете једноставан тест са материјалом који сте добили испирањем, како бисте утврдили да ли је у питању право злато. Сирово злато има интензивну, месингану жуту боју и веома је светло.

Ако мислите да је то злато, испружите руку и сакријте га од сунчеве светлости, тако да направите сијенку изнад. Ако и даље сија у посуди, онда је шанса да је то право злато велика. Лажно злато, односно пирит, не сија у сијенци.

Текстура злата

Сирово злато има глатку структуру, са избочинама. Таква структура настаје када се котрља низ ријеке и потоке.Када га поставите на свој длан и поред њега поставите каменчић једнаке величине, право злато ће бити знатно теже од камена. Листић лажног злата – гвоздени пирит – распада се врло лако када га загребете ноктом.

Лажно злато такође има више оштрих ивица у поређењу са рудом злата, чије су ивице изглачане захваљујући ударању о стијене и остатке у ријекама. Кварцне стијене понекад имају нити злата које пролазе кроз њих, али овај тип злата захтијева мишљење стручњака који треба да утврди да ли је то стварно злато.

Да би се направио специмен за музеје (на примјер) од златних жила у кварцу, професионалци топе кварц у киселим купкама, и остављају тек нешто кварца као базу као основу за филигранску појаву златне нити.

Право злато можете препознати на следећи начин. Ставите злато на свјетлост. Оно има сјајну површину која сија када је окрећете под извором светлости, али не трепери, нити свјетлуца као шљокице. Лажно злато свјетлуца и трепери на свјетлости и рефлектује зраке и прави свјетлуцави ефекат у окружењу. Право злато је свијетложуто са сјајном, металном површином.

Мекоћа злата

Листићи злата су мекани. То је савитљиви метал. Ако га лагано куцнете чекићем, злато се пре угиба, него што пуца. Други метали или минерали који нису злато, могу попуцати под ударом чекића.

Злато можете ударити јако како бисте проверили да ли пуца или не. Ставите супстанцу за коју мислите да је злато у корозивну азотну киселину, водећи рачуна да не додаткнете своју кожу. Азотна киселина не раствара злато. Такође не доводи до тога да оно потамни.

Злато се већим дијелом налази на копну, а мање у мору. Сматра се да земљина кора просјечно има свега 0.001 ппм (1 г/т=1 ппм) злата у маси стијена. Стијене које су настале од магме имају више злата у поређењу са другим стијенама. Сматра се да има просечно 0.005 г по једној тони, а код неких и много више од тога. На пример, у држави Невада, у САД-у, гранитне стијене имају и више од 1.1 г по тони.

Зна се да у многим стијенама земљине коре има злата, али у много малим количинама, па би за килограм злата требало прерадити, односно ископати цијелу планину!

У дубљем слоју земљине коре (20 км) има око 100 милијарди тона, а у површинским стенама (1 км3) има свега 14 тона. То значи да је у језгру знатно већа концентрација, него што је то у површинским стијенама.

Такође је познато да се злато може наћи и у оном материјалу који избацују вулкани. Рецимо, израчунато је да Етна (вулкан на Сицилији), у активном стању, свакодневно са пепелом избаци око 2.5 кг злата (ситне честице).

Злато може да се открије уз помоћ апарата који се зове детектор за злато. Ови апарати су специјално направљени да би проналазили злато у природи. Раде на врло високим фреквенцијама, па могу да открију врло ситне честице у природном окружењу.

Извор фотографије: Sjeverni.info

Места на којима се налази злато у природи

Без обзира на то што је злато врло риједак хемијски елемент у природи, односно у земљиној кори, ипак постоје мјеста на којима се могу наћи веће концентрације овог племенитог метала. На примјер, једно од мјеста гдје се могу наћи наслаге злата су потоци и ријеке у којима запажате велике обле каменове. То значи да је ток те ријеке стар и да вода милионима година испире стијене у околини.

Пошто је злато око 20 пута теже од воде, онда се оно по правилу таложи на дну корита неке реке или потока, па не успијева да стигне до мора.

Злато можете тражити и у планинским подножјима. Пошто су кише или друге падавине испирале планине дуги низ вијекова, ефекат је исти као и код ријека и потока. Злато се таложило у подножју, јер туда, с времена на време, теку бујице блата и воде.

У пукотинама стијена могу настајати златне жиле. То се дешава ако кроз њих пролазе лава или неки други флуиди. Пошто је злато тешко, оно ће се таложити у таквим пукотинама. Како је наша планета геолошки активна, таква стијена, после више милиона година некако заврши на површини земље, па је ми проналазимо као рудник злата.

Познато је да се злато у природи може наћи и на мјестима гдје се зна да су били или јесу активни гејзири. Гејзири избацују воду из велике дубине, па тако могу да подигну са собом и извјесну количину злата и неких других племенитих метала.

Сматра се да се злато најчешће налази у вези са тзв.кварцним жилама којих има у граниту и стијенама. Познаваоци кажу да ће се у зависности од типа и старости околних стијена, током изрезивања из лежишта, појавити злато као насип који је обојен и не рђа. Око злата се виде сулфиди или оксиди који садрже пирит или лажно злато.

Такође, поред злата се често налази и црни пијесак.

Извор: Cena zlata i srebra