Замке рада од куће

Послодавци су јасни: они желе да запослени радно вријеме физички проводе у канцеларијама, док се радници залажу да би једно од њихових права могло убудуће да буде да бирају гдје ће радити и да физичко присуство на послу не буде обавезно

Потреба да се ради од куће, што је био изнуђени модел пословања многих компанија и фирми, нужност након избијања пандемије непознатог вируса, све је мања како смо научили да живимо с короном и како се пандемији ближи крај. Али, као што то у животу често бива, оно што се догоди изненада, па траје неко вријеме, тешко је вратити на старе позиције, поготову што се неким запосленима допала идеја да стално раде од куће.

У часопису „Психологија данас”, психолог Сара Марс направила је анализу стручних радова објављених на тему предности и замке рада од куће, која је актуелна свуда у свијету, и духовито примијетила да у многим фирмама тренутно између запослених и послодаваца траје надвлачење конопца.

Извор: pexels

Посао није само продуктивност

Послодавци су јасни: они желе да запослени радно време физички проводе у канцеларијама, док се радници залажу да би једно од њихових права могло убудуће да буде да бирају гдје ће радити и да физичко присуство на послу не буде обавезно. Није изненађење да запослени воле да раде од куће, тврдећи да су тако продуктивнији, али психолошкиња подсјећа да је у свим актуелним истраживањима у стручним часописима из ове области, а она је навела чак осам, истакнуто да се посао не своди само на продуктивност. Посао је, наиме, важан и зато што учимо нове вјештине и повезујемо се с другима, а то кад се потпуно ради од куће, није могуће остварити.

Запослени који раде од куће губе осјећај припадања, укључености и повезаности с другим људима у својој фирми. Временом изостаје осјећај социјалне подршке, јер рад у добром тиму смањује радни стрес и повећава продуктивност. Проблеме на послу боље је расправљати с колегама који вас разумију, него носити их кући и замарати њима укућане. Колеге пружају моралну подршку, онима од повјерења повјериће се потешкоће на послу, добром сарадњом пословни резултат ће бити бољи. Али, психолог подсјећа и да је важно да се с људима с којим радимо не прича само о послу, да се граде пријатељски односи… Заборавите изговор да већ имате довољно пријатеља, јер овдје је ријеч о стварању друштвене мреже подршке за себе, која у крајњем исходу треба да побољша ваш пословни живот.

Да се не лажемо, сви воле да у комотној тренерци и на удобној софи или фотељи раде за својим компјутером, али ово је једна од типичних замки рада од куће. Посао је ипак нешто више од тога. Ако ништа друго, убједљив разлог да се устане рано ујутру из кревета, обуче одјећа која није „за по кући”, да се нашминкате… За превазилажење ове замке потребна је самодисциплина и активан приступ.

И рад од куће за неке особе био је извор синдрома сагоријевања. У психологији све је присутнији термин техно-исцрпљености, која се јавља када се све интеракције обављају преко екрана рачунара. Показало се да је често коришћење камера на виртуелним састанцима заморно и може да доведе до мањег ангажовања. Да би се избјегла ова замка рада од куће, важна је самоконтрола и повремено одвајање од свих екрана, на пример, током оброка.

Рад од куће срушио је један од ранијих темељних постулата када је ријеч о послу, а то је да се одвоји пословни од приватног живота, да се поставе јасне границе. У вријеме када је вирус корона дивљао и када је било важно сачувати живот, о томе нико није превише филозофирао. Одржавање здравог односа између посла и приватног живота било је кључно за успјешан рад од куће. Сада, када је за њим престала потреба, многи се жале на вријеме које губе на путу до посла, а заборављају да је то путовање одлична „тампон зона” између ове двије области.

Психолози подсјећају да је рад од куће умањио вријеме које је запослени проводио са својим шефом, надређеним, менаџером… Када обоје радите у истој згради, на истом спрату или у истој канцеларији, више је времена да се продискутује актуелни проблем, да се нешто заједно заврши и уради, а то потенцијално повећава приступ повратној информацији, као и оцјењивању доприноса који запослени даје. Али у погледу овога, очекивања запослених су различита: неко радије пасивно слиједи добијене инструкције о раду, неко воли да је стално на очима шефа, што наравно искључује рад од куће.

Хибридни модел

И оба приступа су изводљива док год се ради ефикасно, односно док рад не трпи, закључују психолози.

У времену пред нама још ће се причати о предностима које је донио рад од куће, а многе компаније већ размишљају о такозваном хибридном моделу, који би из обје праксе извукао оно најбоље. Као што су деценијама људи одлазили на посао свакога дана да би радили, али и дружили се, попили кафу с колегама, сједјели у канцеларијама под природним свјетлом и нервирали се због саобраћајних гужви и несугласица, тако ће се можда и рад од куће изборити за своје мјесто под сунцем, ако послодавац процијени да је то у његовом, али и интересу запослених.

Извор: Политика